Letnje ili Zimsko: Da li je Vreme da Zauvek Zaustavimo Kazaljke?

Pomeranje sata dva puta godišnje, prelazak sa zimskog na letnje računanje vremena i obrnuto, dugo je deo našeg života. Međutim, pitanje da li je ova praksa zaista potrebna u savremenom dobu, sve glasnije odzvanja kako u Evropskom parlamentu, tako i u svakodnevnim razgovorima građana. Temu su skoro pokrenuli i kod nas, a mišljenja su, kao što i očekujemo, izuzetno podeljena. Za neke je ovo gubljenje vremena i glupost neviđena, dok za druge ima svojih prednosti. U ovom tekstu ćemo dublje istražiti argumente za i protiv, uticaj na organizam, životinje i našu svakodnevicu.

Šta se krije iza pomeranja sata?

Ideja o letnjem računanju vremena nije nova. U osnovi, ona podrazumeva pomeranje satova unapred za jedan sat u proleće, kako bi se bolje iskoristilo dnevno svetlo u večernjim satima, a zatim vraćanje unazad u jesen na tzv. zimsko ili prirodno vreme. Prvi put je uvedena pre više od jednog veka, a glavni razlog je navodno bila ušteda energije, posebno u vreme ratova i ekonomskih kriza. Međutim, pitanje je koliko je ta ušteda relevantna danas, u eri pametne tehnologije i promenjenih potrošačkih navika.

Mnogi koji su protiv pomeranja ističu da je ova praksa zastarela. "Glupost živa, šta im znači to pomeranje sata uopšte, koga briga," kaže jedan od sagovornika. Slično se oglašavaju i drugi, smatrajući da je vreme nešto što bi trebalo da bude stabilno i pouzdano, a ne predmet sezonskog "igranja".

Uticaj na zdravlje i bioritam: "Deformiše me načisto"

Jedan od najčešćih i najjačih argumenata protiv pomeranja sata tiče se negativnog uticaja na ljudski organizam. Brojni ljudi izveštavaju da im treba danima, pa čak i nedeljama, da se oporave od tog jednog sata.

"Skroz sam protiv pomjeranja sata, načisto me to deformiše, da danima ne mogu sebi da dođem," žali se jedan korisnik. Osećaj dezorijentacije, umor, poremećaj sna i čak glavobolje su česti simptomi. Naučna istraživanja potvrđuju ove subjektivne utiske. Pomeranje sata, naročito ono prolećno kada gubimo sat spavanja, može poremetiti cirkadijalni ritam - unutrašnji biološki sat koji reguliše san, budnost, metabolizam i druge fiziološke procese.

Neki ističu da se efekti mogu porediti sa blagim jet lagom. "Skoro sam pročitao kolike zapravo efekte ostavlja taj jedan sat po ljudsko telo... poremeti na par dana čitav metabolički ritam, naročito kardiovaskularni sistem," primećuje jedan sagovornik. Poremećaj ritma može dovesti do povećanog rizika od srčanih incidenta, saobraćajnih nezgoda i smanjene produktivnosti u danima nakon promene.

Životinje i rutina: "Moje kuče ništa joj nije bilo jasno"

Ljubitelji životinja često ističu još jedan aspekt problema. Naši kućni ljubimci, ali i stoka na farmama, funkcionišu po strogoj unutrašnjoj satnici vezanoj za svetlost i rutinu hranjenja.

"Na životinjice jako utiče... moje kuče u isto vreme večera svaki dan, pa je tako mukica čekala večeru a još joj nije bilo vreme i ništa joj nije bilo jasno, tako da sam protiv zbog kučeta koje je zbunjeno time," podelila je iskustvo jedna učesnica debate. Promena vremena može da izazove stres i zbunjenost kod životinja koje ne razumeju zašto im se obroci i šetnje odlažu ili pomeraju.

Svakodnevni život: Mrak u 16h i psihološki uticaj

Verovatno najintenzivnija rasprava vrti se oko toga kada pada mrak. Zagovornici letnjeg računanja vremena ističu kako je užasno kada se zimi smrkne već u 4 ili 5 popodne. "Ništa gore nego kad mrak počinje da pada u 16h," konstatuju mnogi, povezujući ranu tamu sa depresijom, malaksalošću i gubitkom mogućnosti za aktivnosti na otvorenom posle posla.

"Grozno mi je kad je već u 17h mrak," kaže jedna osoba. Suprotno tome, zagovornici zimskog računanja (koje je ustvari astronomski tačnije za našu geografsku dužinu) ističu da im je neprijatno kada leti u 9 uveče još uvek ima dnevne svetlosti, što otežava uspavljivanje. Takođe, neki žale što se leti previše ranije razdani. "Volim kad padne mrak što ranije," ističe manjina.

Ovaj psihološki uticaj dnevne svetlosti je neosporiv. Narodi severne Evrope već dugo se bore sa sezonskim afektivnim poremećajima upravo zbog nedostatka sunca. Stoga, borba za svaki minut dnevne svetlosti posle posla za mnoge nije kapric, već bitan faktor mentalnog zdravlja.

Vremenska zona: Da li smo na pogrešnom mestu?

Zanimljiv zaokret u debati predstavlja pitanje vremenske zone. Srbija se trenutno nalazi u srednjoevropskoj vremenskoj zoni (GMT+1, odnosno UTC+1). Međutim, geografski, nalazimo se na njenom istočnom rubu, a čak smo istočnije od dela Grčke koja je u istočnoevropskoj zoni (GMT+2).

"Srbija je ionako među najistočnijim zemljama u +1 zoni... Grčka, koja je najvećim delom iste geografske dužine kao i Srbija, je u +2 zoni," objašnjava jedan sagovornik. Ovo znači da nam, čak i po zimskom računanju, sunce ranije izlazi i ranije zalazi nego, recimo, u centralnoj Nemačkoj ili Francuskoj. Zbog toga neki predlažu promenu vremenske zone u GMT+2 i trajno zadržavanje zimskog računanja. To bi u praksi bilo isto što i trajno letnje računanje u našoj staroj zoni, ali bi nas bolje uskladilo sa prirodnim ciklusom sunca za našu geografsku dužinu.

"Najprirodnije bi bilo da predjemo u +2 zonu... to je zapravo isto što i trajno letnje racunanje vremena," zaključuje se u raspravi. Ovo rešenje bi moglo da zadovolji one koji žele duže večeri, a istovremeno da ukloni nelogičnost pomeranja satova.

Administrativni i ekonomski problemi

Pomeranje sata donosi i određene administrativne komplikacije. Od problema u međunarodnom poslovanju i saobraćaju (kada se različite zemlje ne poklapaju po datumu promene), do anegdotskih, ali stresnih situacija. Jedna majka je podelila strah od porođaja blizanaca uoči promene sata, zbog mogućih administrativnih zbrka oko utvrđivanja koje je dete starije.

Sa ekonomske strane, originalna premisa o uštedi energije danas je više nego upitna. Moderna rasveta je energetski efikasnija, a potrošnja energije više zavodi od grejanja i hladenja nego od osvetljenja domova. Neki ekonomisti čak ukazuju na gubitke usled smanjene produktivnosti ljudi u dane nakon promene.

Šta kaže javno mnjenje? Za, protiv ili svejedno?

Analizom brojnih iskaza, jasno je da je većina glasna protiv pomeranja sata. Ljudi navode umor, dezorijentaciju, depresiju zbog ranog mraka i opštu besmislenost. Međutim, važno je napraviti razliku: mnogi koji su "protiv pomeranja" zapravo žele da se zadrži letnje računanje vremena zauvek. Oni se plaše da će ukidanje pomeranja automatski značiti zauvek zimsko vreme, što bi za njih bila najgora opcija.

S druge strane, manji broj ljudi je za pomeranje. Neki ga doživljavaju kao vesnika godišnjih doba ("vesnik leta"), a drugi jednostavno ne osećaju nikakav uticaj na svoj organizam. "Meni je svejedno, ništa mi to ne remeti," ili "Sat ko sat, ništa specijalno," česti su odgovori ove grupe.

Postoji i treća, možda najmanje čujna grupa: oni kojima je stvarno svejedno i koji smatraju da se oko ovoga pravi prevelika drama. "Za protiv, nebitno je, ali sam protiv drame oko pomeranja sata," rezimira jedan sagovornik.

Zaključak: Ka čemu idemo?

Debata o letnjem i zimskom računanju vremena nije samo pitanje pomeranja kazaljki. To je pitanje našeg zdravlja, psihičkog blagostanja, energetske efikasnosti i čak geografske logike. Jasno je da je trenutni sistem sa dva pomeranja godišnje izuzetno nepopularan kod velikog dela stanovništva zbog negativnih fizioloških i psiholoških efekata.

Izgleda da bi idealno rešenje za naše podneblje bilo jedno od dva: trajno usvajanje letnjeg računanja vremena (što bi podrazumevalo i promenu percepcije vremena u odnosu na sunčani podne) ili, još bolje, prelazak u istočnoevropsku vremensku zonu (GMT+2) sa zadržavanjem prirodnog zimskog računanja. Ovo drugo bi najbolje uskladilo brojku na satu sa prirodnim tokom sunca za našu geografsku dužinu.

Evropska unija je već pokrenula proces odlučivanja o ukidanju obaveznog pomeranja, prepuštajući svakoj zemlji da sama odabere koju će vremensku zonu trajno zadržati. Na nama je da, kao društvo, informisano razmotrimo sve aspekte i zatražimo odluku koja će maksimalno ići u korist zdravlja, životne rutine i dobrog raspoloženja većine. Jedno je sigurno: vreme je da prestanemo sa ovim sezonskim ritmom pomeranja sata i pronađemo trajno, stabilno rešenje.