Sve što treba da znate o crkvenom venčanju: Od zakazivanja do samog dana

Crkveno venčanje je za mnoge parove najvažniji i najlepši deo proslave braka. To je svečani trenutak pred Bogom i najbližima, ispunjen simbolikom i tradicijom. Međutim, organizacija ovog svetog čina često donosi brojna pitanja, nedoumice i izazove. Kako se pravilno pripremiti? Šta sve treba obezbediti? Koliko će to koštati? Na osnovu brojnih iskustava mladenaca, prikupili smo sveobuhvatne informacije i savete koji će vam olakšati planiranje ovog važnog koraka.

Finansijska strana crkvenog venčanja: Troškovi i takse

Jedno od prvih i najčešćih pitanja mladenaca tiče se finansijske strane venčanja. Troškovi mogu značajno varirati u zavisnosti od crkve, lokacije i sveštenika.

U praksi, cena crkvenog venčanja se sastoji iz više stavki. Postoji taksa za zakup crkve, posebno ako se venčavate u crkvi kojoj ne pripadate po mestu prebivališta. Ova taksa može biti fiksna ili se može dogovarati. Zatim, tu je naknada svešteniku koji obavlja čin. Prema crkvenim pravilima, ova naknada bi trebalo da bude prilog prema mogućnostima mladenaca, ali u praksi mnogi sveštenici imaju određene tarife. Često se pominje i takozvana "kumovska taksa", koju u stvarnosti najčešće sami mladenci plate, kako ne bi opterećivali kumove.

Pored toga, potrebno je obezbediti i opremu za venčanje: četiri sveće, belo platno sa izvezenim krstom, vino i pehar (času). Ove stvari se mogu kupiti u crkvenim prodavnicama ili pripremiti samostalno. Ukupan iznos može značajno varirati, od nekoliko hiljada do preko dvadeset hiljada dinara, naročito u popularnim crkvama u većim gradovima.

Važno je naglasiti da je dogovor sa sveštenikom ključan. Mnogi savetuju da se unapred otvoreno razgovara o finansijskoj strani, da bi se izbegla neprijatna iznenađenja posle ceremonije. Ako smatrate da su traženi iznosi neprimereni, imate pravo da se obratite višem crkvenom autoritetu.

Neophodna dokumenta i papiri

Pre venčanja, mladenci moraju prikupiti određenu dokumentaciju. Osnovni dokumenti su krštenice oba mladenca. Krštenica se izdaje u crkvi gde ste kršteni, a postupak njenog dobijanja može trajati od nekoliko dana do nedelju dana. U nekim slučajevima, ako crkvene knjige nisu sačuvane, sveštenik može izdati potvrdu na osnovu svedočenja.

Krštenice su potrebne i za kumove. Kum na venčanju mora biti kršten, a poželjno je i da je pravoslavne veroispovesti, iako neki sveštenici prihvataju i krštenje u drugim hrišćanskim crkvama. Kum ne mora biti isti kao na krštenju - to su dva različita kumstva.

Ako se venčavate u crkvi kojoj ne pripadate (npr. u popularnoj gradskoj crkvi ili manastiru), potrebna je pismena saglasnost vašeg parohijskog sveštenika. On će vas, po pravilu, i venčati u toj drugoj crkvi. Za ovakvu uslugu često postoji dodatna naknada. Takođe, ukoliko planirate venčanje u manastiru, potrebno je unapred proveriti njihova specifična pravila i dostupnost.

Kako i kada zakazati termin?

Zakazivanje crkvenog venčanja je korak koji zahteva pažljivo planiranje. Popularne crkve u gradovima mogu biti rezervisane i po godinu dana unapred, naročito za vikende u prolećnim i letnjim mesecima. Preporučuje se da se termin zakupi što je pre moguće, čim se zna datum građanskog venčanja ili proslave.

Prilikom zakazivanja, potrebno je uzeti u obzir crkveni kalendar. Venčanje se ne obavlja u toku velikih postova (Božićnjeg, Uskršnjeg, Petrovskog i Gospojinskog), kao ni na neke velike praznike. Sreda i petak su postni dani, pa se u principu ne venčava. Ipak, postoje izuzeci i za neke datume može se dobiti posebna dozvola od nadležnog vladike pismenom molbom.

Termin se zakazuje lično u crkvi, a potrebno je navesti tačne podatke o mladencima. U nekim crkvama se plaća avans ili cela taksa unapred. Satnicu venčanja obično određuju mladenci, u dogovoru sa crkvom, imajući u vidu da se ceremonije zakazuju na svakih sat vremena.

Odabir crkve i sveštenika

Mnogi parovi sanjaju o venčanju u određenoj, često poznatoj i lepoj crkvi. Međutim, crkvena pravila određuju da mladence venčava sveštenik iz mladoženjine parohije (crkve prema mestu prebivališta). Ukoliko želite drugu crkvu, vaš parohijski sveštenik dolazi u nju da obavi čin, što podrazumeva dodatne troškove (zakup te crkve i naknada vašem svešteniku).

Iskustva sa sveštenicima su različita. Neki su izuzetno ljubazni, pažljivi i stvarno vode brigu o duhovnoj strani braka. Drugi, nažalost, mogu biti preokupirani finansijskom stranom, što ostavlja gorak ukus u ustima. Važno je da se informišete od drugih koji su se nedavno venčali u istoj crkvi. Ako naiđete na neprimereno ponašanje, imate pravo da se žalite nadležnom namesništvu ili eparhiji.

Za venčanje u manastiru, pored lepote ambijenta, treba imati u vidu i strožija pravila ponašanja i odevanja za sve prisutne.

Kumstvo na venčanju: Ko može biti kum?

Kum na venčanju je svedok, ali u narodnoj tradiciji dobija poseban značaj. Po crkvenim propisima, kum mora biti kršten. Iako se preporučuje da bude pravoslavne veroispovesti, mnogi sveštenici prihvataju i one koji su kršteni u drugim hrišćanskim crkvama (npr. katolici). Kum ne sme biti u krvnom srodstvu sa mladencima, jer se krvno i duhovno srodstvo ne mešaju. Dakle, brat, sestra, tetka ili ujak ne mogu biti kumovi.

Često se postavlja pitanje da li isti kum sa krštenja može biti i kum na venčanju. Odgovor je da, jer su to dva različita vida kumstva. Takođe, moguće je imati i po dva kuma (par kumova).

Česta pitanja i nedoumice mladenaca

Da li je obavezno građansko venčanje pre crkvenog? Da, crkva venčava samo one koji nisu u bračnoj zajednici sa drugom osobom. Građanski brak je dokaz da ste slobodni za sklapanje crkvenog braka.

Koliko traje ceremonija? U proseku, venčanje sa horom traje oko 30 do 45 minuta. Bez hora, ceremonija može biti nešto kraća.

Da li je dozvoljeno fotografisanje i snimanje u crkvi? U većini crkava jeste, ali je poželjno da fotograf bude muškarac, radi eventualnog ulaska u oltar za neke kadrove. Uvek je dobro pitati sveštenika unapred za dozvolu.

Šta sa odevanjem? Mlada treba da bude skromno odevena. Ramena i dekolte treba da budu pokriveni, a suknja bi trebalo da bude ispod kolena ili duža. Gosti bi takođe trebalo da se pridržavaju pravila pristojnog odevanja za posetu crkvi.

Da li je neophodan hor? Hor nije obavezan, ali ceremonija uz pevanje crkvenog hora dobija poseban duhovni i svečani intenzitet, te ga mnogi preporučuju ako je to finansijski izvodljivo.

Šta raditi sa svećama i platnom posle venčanja? Sveće se mogu upaliti na prvi sledeći veliki crkveni praznik koji posećujete. Platno se čuva kao uspomena, a iz njega se može sašiti jastučnica ili neki drugi predmet.

Venčanje u posebnim okolnostima

Mešoviti brakovi: Ako je jedan od mladenaca druge veroispovesti, ali je kršten, crkveno venčanje je moguće. Često se od takvog mladenca traži izjava da će poštovati veru pravoslavnog supružnika i da će se deca krstiti u pravoslavnoj crkvi.

Drugi crkveni brak (razvod): Pravoslavna crkva dozvoljava ponovno venčanje u crkvi samo pod određenim uslovima, nakon poništenja prvog crkvenog braka od strane crkvenog suda. Procedura podrazumeva pisanje molbe i navođenje razloga, a često i plaćanje takse.

Venčanje u inostranstvu ili drugom gradu: Sve je moguće uz dobru organizaciju i pribavljanje svih neophodnih dozvola i dokumentata iz matičnih crkava.

Zaključak: Fokus na suštinu

Užurbanosti oko organizacije, finansijskih pregovora i praktičnih detalja, lako je zaboraviti pravi smisao crkvenog venčanja. To je duhovni čin sjedinjenja dvoje ljudi pred Bogom, trenutak koji bi trebalo da bude ispunjen ljubavlju, nadom i verom u zajedničku budućnost. Bez obzira na izazove u organizaciji, konačni cilj je blagoslovljeni početak zajedničkog života.

Dobro se informišite, pitajte, dogovarajte, ali i zauzmite stav kada je to neophodno. Neka vaš dan venčanja ostane u lepom sećanju ne samo zbog lepe proslave, već i zbog dubokog značaja koji nosi.