Sve što treba da znaš o studiranju arhitekture i prijemnom ispitu

Odlučiti se za fakultet jedan je od najvažnijih koraka u životu mlade osobe. Ako razmišljaš o studiranju arhitekture, verovatno si suočen sa brojnim pitanjima i nedoumicama. Ovaj članak će pokušati da odgovori na većinu njih, od prijemnog ispita, preko samih studija, pa sve do šansi za zaposlenje nakon diplome. Kroz priče i iskustva onih koji su prošli ovaj put, stekao si uvid u ono što te čeka.

Prijemni ispit - Prva prepreka na putu ka snu

Bez obzira na to koliko želiš da studiraš arhitekturu, prvi korak je uvek položiti prijemni. Ovaj ispit je poznat po svojoj zahtevnosti i predstavlja ozbiljnu prepreku za mnoge kandidate. Tradicionalno, prijemni za arhitekturu se sastojao od testova iz matematike, crtanja, a ponekad i iz opšte kulture ili istorije umetnosti. Međutim, važno je napomenuti da se formati prijemnog za arhitekturu menjaju, pa je od suštinske važnosti da se direktno informišeš na sajtu fakulteta koji te zanima ili u studentskoj službi o aktuelnim zahtevima.

Ključ uspeha leži u temeljnoj pripremi za prijemni. Većina kandidata kreće sa pripremama za arhitekturu već na početku školske godine, a čak i ranije. Postoje različiti pristupi pripremi za polaganje prijemnog. Neki se odlučuju za privatne časove kod iskusnih profesora koji se specijalizovali za pripremu budućih studenata, dok drugi pohode pripremne kursove koje organizuje sam fakultet.

Kako bi se što bolje pripremio za prijemni, mnogi savetuju kombinovan pristup. Osim što ćeš učiti kod određenog pripremača, dobro je biti u toku sa onim što se dešava na samom fakultetu. Ponekad se na prijemnom pojave zadaci koji su se vežbali tokom priprema na fakultetu, pa bi propuštanje tih informacija moglo da te košta dragocenih poena. Pripreme za prijemni su često skup investicija, ali za mnoge su neophodne da bi imali šansu da se takmiče.

Jedan od kandidata je podelio svoje iskustvo: "Spremala sam se godinu dana, svakog vikenda po 8 sati, a kada sam se raspustila, svakog dana po 2 sata. Ispod crte sam bila na prvom mestu. Međutim, na samom prijemnom za arhitekturu zadali su nam da nacrtamo logo poznate brendirane pića po sećanju, što niko od nas nije očekivao. Izgubila sam ceo poen na tome i nažalost nisam uspela da upadnem na budžet." Ovo iskustvo govori koliko je bitno biti spreman na neočekivano i pokazati fleksibilnost i kreativnost pod pritiskom.

Kako izgledaju same studije arhitekture?

Kada uspešno položiš prijemni i upišeš fakultet, otvara se novi, zahtevan, ali i izuzetno kreativan period. Studiranje arhitekture nije lako, ne zbog teškoće gradiva u klasičnom smislu, već zbog ogromne količine vremena koju zahteva. Ovo nije fakultet gde se ispiti spremaju noć pred rok. Rad je konstantan i svakodnevan.

Tokom studiranja arhitekture, većinu vremena ćeš provesti radeći na studijskim projektima, crtajući, praveći makete i učeći programske pakete neophodne za savremeni rad, kao što su AutoCAD, ArchiCAD, 3ds Max i Photoshop. Pored praktičnog rada, tu su i teorijski predmeti kao što su arhitektonske konstrukcije, istorija arhitekture, mehanika, fizika, a na nekim programima i geodezija.

Jedan student ističe: "Fakultet nije težak za one koji su ga upisali iz ljubavi. Svi koji su tu, imaju smisla za to, pa im to olakšava stvari. Ono na šta se moraš pripremiti je da studije zahtevaju konstantan rad, čak i kada 'zabušavaš'. Nije da se ispiti spremaju pred rok, nego u svakoj godini imaš program, vežbe i predavanja koja su obavezna i svakodnevna."

Važno je imati na umu da je studiranje arhitekture i finansijski zahtevno. Troškovi materijala za crtanje, štampanja velikih plakata (postera) i izrade maketa se gomilaju. Za one koji budu studirali kao samofinansirajući studenti, tu je i visoka školarina, što ovaj fakultet svrstava među skuplje za studiranje.

Šanse za zaposlenje - Gde su arhitekte tražene?

Jedno od najčešćih pitanja koje se postavlja je: "Ima li posla za arhitekte?" Odgovor je složen i u velikoj meri zavisi od lokacije. Nažalost, u domaćem okruženju, tržište rada za arhitekte je veoma teško. Mnogi diplomirani arhitekti se suočavaju sa izazovom pronalaženja posla u struci, a početne plate u arhitektonskim biroima su često niske.

Jedna diplomirana arhitekta kaže: "Poznajem devojku koja je završila sve u roku i zaposlila se u birou za platu od 200 evra. Moja bivša cimerka je takođe završila arhitekturu i pronašla je posao u Beču. Kaže da je oduševljena, ima platu oko 1000 evra i ne planira da se vraća." Ovo jasno ukazuje na veliku razliku u uslovima i perspektivama između domaćeg i inostranog tržišta rada.

Ipak, nije sve tako crno. Posao postoji, ali zahteva strpljenje, upornost i posebno, sticanje praktičnog iskustva tokom studija. Volonterstvo u biroima, učešće na raznim radionicama i dobro poznavanje neophodnih softvera mogu značajno povećati šanse za zaposlenje. Kao što jedan iskusan arhitekta ističe: "Kad završiš fakultet, bićeš potpuno druga osoba. U skladu sa tim ćeš i da kreneš dalje. Pripravničke plate jesu male, ali ako radiš i to dobro, one rastu, gde god da živiš."

Za one koji su snalažljivi i spremni na rizik, otvaranje privatne prakse ili bavljenje projektovanjem enterijera mogu biti izuzetno isplativi putevi.

Budžet ili samofinansiranje?

Upasti na budžet na arhitektonskom fakultetu je veliki uspeh i zahteva odličan uspeh iz srednje škole, kao i izvanredno urađen prijemni ispit. Broj mesta na budžetu je ograničen, a konkurencija je velika. Ukupan broj bodova se formira kombinovanjem proseka iz srednje škole i ostvarenog rezultata na prijemnom.

Ako ne upadneš na budžet, opcija je samofinansiranje. Kao što je već pomenuto, školarina je visoka, pa je neophodno dobro razmisliti o finansijskim mogućnostima. Neki studenti se odlučuju za uporedo studiranje nečeg drugog ili za rad kako bi finansirali svoje obrazovanje.

Da li je talent neophodan?

Ovo je pitanje koje muči mnoge. Nesumnjivo, talent i afinitet prema crtanju i prostoru pomažu. Međutim, arhitektura nije samo umetnost; to je i nauka i tehnika. Kreativnost je važna, ali jednako je važno i analitičko razmišljanje, sposobnost rešavanja problema i razumevanje tehničkih principa.

Jedan student primećuje: "Nije nemoguće upisati fakultet i bez izraženog talenta za crtanje. Crtanje se može vežbati i usavršiti. Ono što je zaista bitno je ljubav prema arhitekturi, upornost i spremnost na rad. Ako to zaista želiš, ništa ti neće biti teško." Dakle, uprkos popularnom mišljenju, sam talent nije garancija uspeha, kao što njegovo odsustvo nije prepreka ako postoji dovoljno volje i istrajnosti.

Alternativne opcije: Visoka škola ili studije u inostranstvu

Za one koji ne uspeju da upišu akademske studije arhitekture ili koji traže praktičniji pristup, postoji opcija visoke škole (npr. Visoka građevinsko-geodetska škola) sa smerom za arhitekturu. Ove studije su strukovne, traju tri godine i nude diplomu strukovnog inženjera arhitekture. Završetkom ovih studija stiče se kvalifikacija za praktičan rad, a postoji i mogućnost nastavka obrazovanja na master studijama, iako se programi ne poklapaju u potpunosti sa akademskim studijama, pa je potrebno polaganje razlike iz određenog broja predmeta.

Sve češća opcija za mnoge je i studiranje arhitekture u inostranstvu. Ova opcija nudi pristup modernijim programima, bolju opremljenost fakulteta i često bolje šanse za zaposlenje po diplomiranju. Iako su troškovi života i studiranja visoki, mnoge zemlje nude stipendije za međunarodne studente, što može biti isplativije od plaćanja visoke školarine na domaćem fakultetu kao samofinansirajući student.

Zaključak

Put ka diplomiranju arhitekte je izazovan, zahteva posvećenost, strpljenje i veliku količinu rada. Početak je težak - pripreme za prijemni su intenzivne, a položiti prijemni zahteva mnogo truda. Samo studiranje arhitekture je vremenski zahtevno i finansijski opterećujuće. A na kraju svega toga, čeka te tržište rada koje je u domaćem okruženju prilično ograničeno.

Ipak, za one koji istinski vole ovu struku, koji uživaju u stvaranju, projektovanju i rešavanju prostornih problema, svi ovi izazovi su vredni truda. Arhitektura nije samo zanimanje; to je strast i način života. Kao što je jedan zaljubljenik u svoj posao rekao: "Svi koje znam, a bave se dizajnom enterijera i arhitekturom, zaljubljeni su u svoj posao."

Ako si siguran da je to tvoj put, budi uporan, istrajan i hrabar. Informiši se, pripremi dobro za polaganje prijemnog, budi spreman na žrtve i nikada ne gubi iz vida svoj cilj. Jer, na kraju, studirati arhitekturu i baviti se time iz ljubavi je nešto što donosi neizmerno zadovoljstvo, bez obzira na sve prepreke.