Sve što treba da znate o madežima: Od prevencije do uklanjanja

Pitanja vezana za madeže, njihove promene i potencijalne opasnosti jedan su od čestih razloga za brigu. Razumevanje prirode madeža, znanja o tome kada treba tražiti stručnu pomoć i koje su opcije lečenja ključni su za očuvanje zdravlja kože. Ovaj članak će vam pružiti sveobuhvatan uvid u ovu tematiku, koristeći iskustva i pitanja koja se često postavljaju.

Šta su madeži i kada postaju zabrinjavajući?

Madež, ili nevus, je skup melanocita, stanica koje proizvode pigment melanin. Većina madeža je potpuno bezopasna i može biti prisutna od rođenja ili se pojaviti tokom života. Međutim, određene promene na madežu mogu biti znak upozorenja i zahtevaju pažljivo praćenje i konsultacije sa specijalistom.

Ključno je pratiti ABCDE pravilo za samopregled:

• A - Asimetrija: Jedan pol madeža se ne podudara sa drugim.
• B - Rub (Border): Rubovi madeža su neravni, nazubljeni ili nejasno ograničeni.
• C - Boja (Colour): Madež nema ujednačenu boju; može imati nijanse crne, braon, crvene, bele ili plave.
• D - Prečnik (Diameter): Madež je veći od 6 milimetara (otprilike veličine gumice na olovci).
• E - Elevacija (Elevation): Madež se izdiže iznad površine kože ili se brzo menja.

Osim ovih znakova, treba obratiti pažnju i ako madež počne da svrbi, krvari, formira krastu ili ako se oko njega pojavi beličasti prsten. Posebnu opreznost treba da imaju osobe sa brojnim madežima, svetlom puti i one kod kojih postoji porodična istorija melanoma.

Uloga sunčanja u nastanku i promeni madeža

Izlaganje suncu, naročito intenzivno i tokom detinjstva, jedan je od glavnih faktora rizika za nastanak madeža i razvoj malignog melanoma. Ultraljubičasto zračenje oštećuje DNK kožnih ćelija, što može dovesti do nekontrolisanog ćelijskog rasta. Mnogi ljudi primećuju pojavu novih madeža ili promenu na postojećim nakon perioda provedenog na suncu, čak i ako nije došlo do opekotina.

Stoga je zaštita od sunca od suštinskog značaja. Preporučuje se korišćenje krema sa visokim zaštitnim faktorom (SPF 30 ili više), nošenje zaštitne odeće, šešira i naočara za sunce, kao i izbegavanje izlaganja suncu u vremenu najjačeg intenziteta, između 10 i 16 časova.

Kada i zašto razmišljati o uklanjanju madeža?

Uklanjanje madeža može biti motivisano medicinskim ili estetskim razlozima. Medicinski razlozi uključuju:

• Sumnju na malignu promenu (melanom).
• Smеštanje madeža na mestima koja su podložna stalnoj iritaciji ili povređivanju (npr. ispod pojasa, grudnjaka, na dlanovima, tabanima ili u kosi).
• Promene u izgledu madeža koje odgovaraju ABCDE kriterijumima.

Ukoliko dermatolog posumnja na malignu promenu, madež će se ukloniti i poslati na patohistološku analizu kako bi se utvrdila njegova priroda. Ovo je ključan korak, jer rano otkrivanje melanoma dramatično povećava šanse za potpuni oporavak.

Proces uklanjanja obično podrazumeva lokalnu anesteziju, nakon čega se madež kirurški uklanja. Zavisi od veličine i lokacije madeža, a rez se zatvara šavovima. Nakon zahvata, potrebno je voditi računa o rani i pratiti uputstva lekara kako bi se izbegle komplikacije i ostao što manje primetan ožiljak.

Metode uklanjanja madeža i bradavica

Postoji nekoliko metoda za uklanjanje bradavica i drugih kožnih izraslina, a izbor metode zavisi od tipa, veličine i lokacije promene, kao i od želje da li se tkivo šalje na analizu.

• Kirurška ekscizija: Klasičan hirurški zahvat skalpelom. Omogućava da se celo tkivo madeža pošalje na patohistološku analizu. Ova metoda je neophodna za sve sumnjive madeže. Može ostaviti ožiljak, ali njegova veličina zavisi od veštine hirurga i prirode same kože.
• Laser: Koristi se za manje, površinske i benigne promene. Prednost je manji ožiljak, ali mana je što se tkivo potpuno uništi i ne može se analizirati.
• Radiovalna hirurgija (radiotalas): Brza i efikasna metoda koja koriste radiotalase za "isparavanje" tkiva. Takođe može onemogućiti analizu, pa se preporučuje samo za promene koje je dermatolog prethodno pregledao i proglasio bezopasnim.
• Elektrohirurgija (brijanje strujom): Slično radiovalnoj metodi, koristi se električna struja za uklanjanje tkiva. Kod određenih tehnika, tkivo može ostati očuvano za analizu.
• Krioterapija (zamrzavanje tečnim azotom): Često korišćena za uklanjanje bradavica i određenih tipova madeža. Tkivo se uništava niskim temperaturama.

Važno je napomenuti da se samostalno uklanjanje madeža, bilo kiselinskim preparatima, paljenjem ili drugim sredstvima, strogo ne preporučuje. Ovo može dovesti do infekcije, ožiljaka, a što je najvažnije, onemogućiti pravovremeno otkrivanje malignih promena ako one postoje.

Šta očekivati nakon uklanjanja madeža?

Nakon zahvata, na mestu uklanjanja ostaje rana koja zahteva negu. Ako su korišćeni šavovi, oni se uklanjaju nakon 7 do 14 dana, u zavisnosti od lokacije. Prvih nekoliko dana može postojati blagi bol ili nelagodnost, koji se lako kontrolišu običnim lekovima protiv bolova.

Mesto operacije treba držati čistim i suvim, izbegavati naprezanje tog područja i zaštititi ga od sunca. Mlada koža koja zarasta veoma je osetljiva na UV zračenje, pa je preporučljivo koristiti kreme sa visokim SPF-om nekoliko meseci nakon zahvata. Za smanjenje vidljivosti ožiljka mogu se koristiti specijalne masti ili gelovi, ali tek nakon potpunog zarastanja rane i uklanjanja šavova.

Zaključak: Prevencija i pravovremena reakcija su ključni

Vaše kožno zdravlje je u vašim rukama. Redovno samopregledanje madeža pomoću ABCDE pravila, dosledna zaštita od sunca i konsultacije sa dermatologom u slučaju bilo kakvih sumnji najbolji su način da se očuva zdravlje. Ne zanemarujte signale koje vam vaše telo šalje. Ukoliko primetite bilo kakve promene na madežu, ne oklijevajte da posetite stručnjaka. U većini slučajeva, uklanjanje madeža je brz, bezbolan i jednostavan zahvat koji može da spasi život. Vaša pažnja i briga su najvažniji faktor u borbi protiv ozbiljnih bolesti kože.